Poslovanje preduzeća ne može se zamisliti bez odgovarajućih
proizvodnih resursa, a ljudi, sa svim svojim sposobnostima, predstavljaju
jedan od tih resursa. Ljudski resursi imaju značajnu ulogu za preduzeće,
jer ljudi utiču na ekonomsku efikasnost preduzeća. Oni kreiraju i proizvode
robe i usluge, kontrolišu kvalitet, plasiraju proizvode, upravljaju
finansijskim sredstvima, i utvrđuju opštu strategiju i ciljeve organizacije.
Bez efektivnih ljudi preduzeće ne bi nikada moglo ostvariti svoje ciljeve.
Ljudski resursi čine značajan trošak poslovanja. U zapadnim zemljama,
posebno u velikim preduzećima, troškovi radne snage čine 20-30% ukupnih
troškova, negde čak i do 50%. U privredama u tranziciji, zbog nižih
cena radne snage, ovaj procenat je nešto niži, ali nije nimalo zanemarljiv.
Pod ljudskim resursima se podrazumeva ukupan duhovni i
fizički potencijal zaposlenog, kako skriveni tako i korišćeni potencijal.
Osnovu predstavljanja ljudi kao resursa čini težnja da se ovaj potencijal
izjednači u tretmanu sa ostalim poslovnim resursima preduzeća.
Ljudski resursi raspolažu znanjem koje je neophodno za
obavljanje radnih aktivnosti i razvoj preduzeća. Oni posjeduju inovatorske
kvalitete, intelektualne, biološke i fiziološke potencijale bez kojih
se ne može odvijati proces rada. Pribavljanje ovog resursa i njegovo
radno angažovanje je ključni zadatak menadžmenta preduzeća. Zbog toga
se i čitav koncept tretiranja zaposlenih u preduzeću kao ljudskog resursa
razvio u okviru menadžmenta, i to u onoj fazi njegovog razvoja kada
je nadležnost za obavljanje značajnog dela aktivnosti vezanih za zaposlene
preneta sa kadrovskog menadžera na ostale menadžere u preduzeću.
Upravljanje ljudskim resursima (Human Resource Management)
se u organizacionoj teoriji i praksi javlja s početka 90-tih godina,
kada se ljudski faktor počinje posmatrati kao predmet upravljanja. Upravljanje
ljudskim resursima se pozicionira u sferi vođenja, odnosno usmeravanja
ljudi u organizaciji, a zasniva se na ključnim kategorijama organizacionog
ponašanja kao što su: motivisanje, odnosi pojedinaca i grupa, organizaciona
socijalizacija, organizaciona kultura itd.
Za efikasno upravljanje ovim resursom neophodna su određena
teorijska znanja, kao i specifične metode, procesi i postupci da bi
se ljudski potencijal iskoristio, odnosno da bi se usmerio njegov razvoj.
Upotreba i razvoj ljudskih resursa treba da budu usmereni ka realizaciji
krajnjih ciljeva preduzeća, tj. njegove razvojne i poslovne politike.
Međutim, efikasno i efektivno upravljanje ljudskim resursima
mora da uzme u obzir i interese ljudi, a ne samo ciljeve preduzeća.
Istina je da preduzeće koristi ljudski potencijal kao sredstvo za ostvarivanje
postavljenih ciljeva, ali i ljudi, isto tako, koriste preduzeće da bi
ostvarili svoje lične interese (zarada, iskustvo, afirmisanje itd.).
Upravljanje radom i razvojem ljudskih resursa je usko povezano sa upravljanjem
i razvojem samog preduzeća. Samim tim u novom konceptu menadžmenta,
pored tehnološke, organizacione i ekonomske komponente, mora u znatno
većoj meri da budu zastupljene socijalna i psihološka komponenta. Jedino
se na taj način može obezbediti odgovarajući sklad između poslovnih
resursa preduzeća, što je pretpostavka za njegovo uspešno poslovanje
i skladan razvoj.
Savremeni menadžment koncept, kojim se upravlja ljudskim
resursima bavi se strategijskim, individualnim i društvenim aspektima
ljudi u organizaciji. Osim toga, i ovaj aspekt upravljanja vodi računa
o konkurentnosti – obuhvata sve odluke i akcije u vođenju ljudi, koje
kreiraju ili podržavaju konkurentsku prednost.
